Сам појам богојављања (грч. Επιφάνια, (бого)јављање, показивање), у схватању Цркве означава Божије манифестовање, нарочито Оваплоћењем Сина и јављањем Свете Тројице приликом крштења Исуса Христа у Јордану које је извршио Јован Крститељ. До четвртог века, празник Богојављења односио се на већи број догађаја из историје Спасења: рођење по телу Сина Божијег, поклоњење мудраца и пастира, крштење у Јордану и прво чудо у Кани Галилејској. Сви су ови празници прослављани 6. јануара (дан зимске краткодневице по ондашњем календару), као што се и данас практикује у Коптској и Јерменској цркви. У четвртом веку, Римска Црква одредила је 25. децембар као дан прослављања Рођења Господњег, а за Богојављење је сачуван стари датум, то јест 6. јануар (19. по грегоријанском календару). Римска пракса преузета је на Истоку: око 380. године Св. Григорије Богослов уводи је у Цариград, а Свети Јован Златоусти, у истом периоду, примењује је у Антиохијској Цркви.
У старини се у навечерје празника вршило освећење воде за крштење оглашених. Данас се освећење воде врши два пута, у навечерје и на сам дан празника. Молитва за освећење воде, текст од велике догматске важности, коју је сачинио Св. Софроније Јерусалимски (VII век), говори не само о космичкој димензији Оваплоћења, него и о Исусовом крштењу као о космичком обнављању. Јављање Свете Тројице на крштењу Господњем испуњава светлошћу цео космос, а земља прима семе нове твари „освећењем природе вода“. У старини су александријски епископи на Богојављење посланицом објављивали датум празновања Васкрса.
По своме склопу, служба Богојављења је иста као и божићна служба. Ако се Богојављење догоди у недељни дан, васкрсна служба се потпуно изоставља и поје се служба празника. Претпразништво Богојављења траје 4 дана, од 15/2. јануара. Празнику претходи Недеља пред просвећењем, а празновање се продужава Недељом по просвећењу и попразништвом које траје осам дана. Једино се у Српској Православној Цркви празновање скраћује за један дан, како би се служба Св. Саве могла самостално славити.
Богојављење је један од неколико Великих празника на које се служе царски часови (четири часа спојена уједно и изобразитељна), ујутро 5. јануара. Истог дана служи се вечерње са Литургијом Св. Василија. После вечерњег входа и читања Јеванђеља, наставља се Литургија. Уместо Достојно пева се О тебје радујетсја. После заамвоне молитве врши се велико освећење воде (у цркви). На празник, 6. јануара служи се јутрење са великим повечерјем. На Литургији се поју антифони, засебан входни стих, Јелици уместо Трисветог, ирмос празника уместо Достојно, и причастен. После заамвоне молитве излази се на изворе, чесме и реке и ту се врши велико освећење воде (у градској пракси ово се обавља у порти).
